Ubodem ga četkicom u oko i pobegnem.

Čekam da padne asteroid na njega

Prospem na njega bakterijsku kulturu koju sam razvijao za ispit

Vrištim "u pomoć!" kao pič*ica koja jesam

Ček, imam aplikaciju za ovo

Sklupčam se u fetalni položaj i čekam neizbežnu sudbinu plačući

Izrecitujem mu "Cveće zla" od Bodlera, uspavaće se ili ispovraćati dok stigne do mene

Nek me ubije sada, bolje to nego da gledam kako naša divna planeta polako umire

Gađam ga kamenom po principu sa ramena

Već su me plačkali par puta, ali nisam naučio ništa iz toga, tako da će se istorija i ovaj put ponoviti

Krenem da pričam sa njim. Ispostavilo se da ga je riba ostavila pre par dana, dobar je dečko, išao na FDU ranije

"Da li si siguran da želiš da uradiš to? Par godina zatvora i dosije. Da li je stvarno vredno toga?"

Razderem se nešto na Norvežanskom što sam čuo na predavanju i zaletim se glavom, pa kud' puklo

Pravi trenutak da iskoristim onu trigonometriju koju sam učio

Odsviram mu magičnu flautu na kožnoj frulici

Šta bilo ko od nas zapravo radi? Da li možemo išta da radimo? Postoji li slobodna volja?

Pitam ga da li ima par trenutaka da čuje o novom programu Fizičkog fakulteta

Ćutim. Sto posto ima Edipov kompleks

Zagrlim ga dok me bode

Eto u kakvom društvu živimo. Država d'uradi nešto

U kostimu sam. Petra Pana sa predstave. Nek me bar pusti da se presvučem, sramota da me nađu mrtvog i još ko pedera