Period Jugoslavije obeležio je specifičan stil uređenja enterijera, duboko ukorenjen u socijalističkom društvenom okviru, kao i uticaju zapadne estetike. Uređenje doma u ovom periodu odražavalo je društvene vrednosti, kulturu i ekonomske okolnosti. Iako su se ukusi razlikovali između urbanih i ruralnih sredina, određeni predmeti bili su prisutni u gotovo svakom domaćinstvu. Stil uređenja enterijera u Jugoslaviji bio je kombinacija funkcionalnosti, socijalističkog modernizma i tradicionalnih elemenata, pri čemu su mnogi predmeti imali i praktičnu i estetsku ulogu.
Enterijer stambenih prostora u Beogradu
Enterijer stambenih prostora između dva svetska rata u Beogradu bio je mnogo više od pukog uređenja prostora. On je služio kao ključni instrument samoreprezentacije ekonomske, kulturne i intelektualne elite. Kroz uređenje doma, beogradski građani su pokazivali svoj društveni status, ukus i obrazovanje.
Ulazni hol, često prvi prostor koji gosti vide prilikom ulaska, bio je od izuzetnog značaja u međuratnom Beogradu. On je predstavljao prelaz iz javne u privatnu zonu stana i pružao gostima uvid u status i stil života domaćina. U mnogim slučajevima, hol je bio najreprezentativniji deo stana, sa pažljivo odabranim materijalima, često mermerom ili luksuznim drvetom, i sofisticiranim dekorativnim elementima poput lustera ili umetničkih slika.
Zahvaljujući napretku u infrastrukturi, kupatila i toaleti postaju gotovo obavezni u stanovima. Danas je nemoguće zamisliti stan bez toaleta, tuš kabina, monoblok wc šolja i lavabo su obavezan deo svakog doma. Međutim, nije uvek bilo tako. Pre Prvog svetskog rata, ovi prostori nisu bili standardni, ali sa razvojem beogradske infrastrukture dolazi do promene u organizaciji stambenih prostora. Kupatilo postaje sinonim za higijenu i komfor, a uvođenje električne energije i telefonskih linija doprinosi stvaranju modernog načina života.
U međuratnom periodu, nastao je tipičan model beogradskog stana, poznat kao „salonski stan“, koji je karakterisala jasna podela na privatne i javne prostore. Salonski stanovi su najčešće imali dva ulaza: jedan za vlasnike, a drugi za poslugu. Ovaj koncept je bio prilagođen tadašnjoj srednjoj i višoj klasi, koja je imala poslugu kao sastavni deo kućnog života. Na jednoj strani stana, okrenutoj prema ulici, nalazile su se reprezentativne prostorije kao što su salon, spavaća soba i kabinet. Ove prostorije su služile za prijeme gostiju i društvena okupljanja, dok su s druge strane stana bile kuhinja, ostava i sobe za poslugu.
Trpezarija je bila multifunkcionalna – korišćena je i za porodične obroke, ali i za svečane prijeme i druženja.
Jedan od interesantnih aspekata međuratnih enterijera u Beogradu bila je rodna podela prostora. Kao odraz tradicionalnih vrednosti, iz perioda Osmanskog carstva, prostori u stanu bili su jasno podeljeni na „muške“ i „ženske“ zone. Budoar i spavaća soba bili su rezervisani za dame, dok su sobe poput kabineta, biblioteke ili soba za pušenje, poznate kao „heren cimer“, bile namenjene muškarcima.
Dizajniranje enterijera bez stručnjaka
Za razliku od zapadnih zemalja, Kraljevina Jugoslavija nije imala profesionalne dizajnere enterijera u formalnom smislu, te su taj posao često preuzimali arhitekte. Ova činjenica značila je da je uređenje prostora u velikoj meri zavisilo od pojedinačnih ideja i kreativnih rešenja samih arhitekata. Oni su često, osim projektovanja građevina, radili i na unutrašnjem uređenju, pri čemu su sarađivali sa lokalnim zanatskim radionicama kako bi kreirali originalne komade nameštaja.
Zbog nedostatka profesionalnih dizajnera enterijera, mnogi građani su crpeli inspiraciju iz inostranih časopisa, pokušavajući da rekreiraju stilove koji su bili popularni u Evropi, bez mnogo stručne podrške. To je dovelo do mešavine različitih stilova i rešenja, gde su domaći elementi kombinovani sa evropskim i orijentalnim uticajima.
Dekorativni predmeti i neizostavni detalji u svakom domaćinstvu
U periodu između dva svetska rata, jedan od glavnih trendova bio je ukrašavanje prostora sa umetničkim delima i suvenirima iz inostranstva. Oni koji su imali priliku da putuju van granica Jugoslavije često su donosili sa sobom predmete koji su odražavali egzotične kulture, čime su se beogradski enterijeri obogaćivali elementima orijentalizma. To se naročito primećuje kod imućnijih slojeva društva, koji su u svoje kuće unosili detalje iz Egipta, Turske i Dalekog istoka.
Pored ovih detalja, postojali su i predmeti koji su bili obavezan deo svakog domaćinstva.
Regali
Jedan od najprepoznatljivijih simbola jugoslovenskog enterijera bio je regal. Ovaj masivni komad nameštaja bio je centralni deo dnevnih soba i bio je znak ugleda i statusa. Sastavljen od više modula, regal je imao različite funkcije – služio je za odlaganje knjiga, porculana, kristalnih čaša, ali i televizora.
Posedovanje regala značilo je da je domaćinstvo ekonomski stabilno, dok su redovno poređani predmeti unutar regala predstavljali urednost i pažnju domaćice prema detaljima. Ovi komadi nameštaja obično su bili napravljeni od tamnijeg drveta i često su zauzimali celu jednu zidnu površinu, čime su doprinosili impresivnom izgledu prostora.
Gobleni
Gobleni su bili nezaobilazan detalj na zidovima mnogih domova u Jugoslaviji. Ove ručno vežene slike, često sa motivima prirode, istorijskih figura ili religioznih scena, predstavljale su deo porodične tradicije i često su bile simbol porodične umetnosti i posvećenosti. Vezenje goblena je bio popularan hobi među ženama, a gotovi gobleni visili su u dnevnim sobama kao ponos porodice. Ovaj detalj enterijera bio je specifičan po svojoj umetničkoj vrednosti, ali i po tome što je donosio osećaj topline i personalizacije prostora, čime se stvarala intimnija atmosfera u domovima.
Smederevac
Smederevac, klasična peć na čvrsto gorivo, bio je srce mnogih jugoslovenskih kuhinja, posebno u hladnijim delovima zemlje. Ovaj multifunkcionalni uređaj koristio se za kuvanje, grejanje i pečenje hleba ili kolača. Pored svoje praktične funkcije, smederevac je bio i mesto okupljanja porodice, naročito zimi, kada je pružao toplinu i domaću atmosferu. Iako su se moderniji šporeti polako uvodili u domaćinstva tokom kasnijih godina, smederevac je zadržao svoju popularnost zbog pouzdanosti i ekonomičnosti.
Uređenje enterijera u Jugoslaviji bilo je kombinacija praktičnosti, funkcionalnosti i estetske vrednosti. Iako se stilovi enterijera menjaju kroz vreme, nasleđe uređenja domova iz perioda Jugoslavije i dalje je prisutno u mnogim domovima, podsećajući na specifičan period u istoriji i kulturi ovog prostora. Za još zanimljivih informacija posetite naš sajt.
