Oluja može za vrlo kratko vreme promeniti izgled cele zgrade. Jaka kiša, vetar, prašina, blato, lišće i sitne čestice iz vazduha najčešće se zadržavaju baš na spoljašnjim površinama koje su najviše izložene vremenskim uslovima. Staklo, fasada i balkoni posle nevremena često izgledaju prljavo, umorno i zapušteno, čak i ako je zgrada pre toga bila uredna.

Kod solitera i višespratnica problem je još izraženiji, jer su gornji spratovi direktno izloženi vetru i kiši. Voda ne pada uvek ravnomerno, već pod uglom, pa se prljavština lepi za prozore, staklene ograde, fasadne ploče i balkonske površine. Kada se sve to osuši, ostaju tragovi koji se ne uklanjaju lako običnim pranjem.

Zato održavanje spoljašnjih površina zgrade ne treba posmatrati samo kao estetski detalj. Čista fasada, uredni prozori i sređeni balkoni utiču na prvi utisak, vrednost objekta, komfor stanara i dugotrajnost materijala. Ako se posledice oluje zanemare, sitna prljavština vremenom može postati ozbiljniji problem.

Visoke zgrade su posebno izložene vetru i kiši

Kod visokih zgrada oluja ne deluje isto kao kod nižih objekata. Vetar je jači na većoj visini, kiša često udara bočno, a prašina i sitni otpad mogu se zalepiti za staklo, fasadu i balkonske ograde. Zbog toga soliteri posle nevremena često imaju vidljive tragove na delovima koji su teško dostupni za obično čišćenje.

Za visoke zgrade i teško dostupne delove, dron za pranje fasada koristi se kao moderno i praktično rešenje koje omogućava efikasnije čišćenje bez komplikovanog postavljanja skela u mnogim situacijama. Posebno je koristan kod višespratnica, poslovnih objekata i solitera gde je potrebno brzo, bezbednije i ravnomernije oprati veće spoljašnje površine.

Način čišćenja uvek treba prilagoditi vrsti fasade, stanju objekta i stepenu zaprljanosti. Nije svaka površina ista, pa je važno koristiti odgovarajući pritisak vode, sredstva i tehniku rada. Cilj nije samo ukloniti prljavštinu, već sačuvati izgled i zaštitni sloj fasade.

Kod solitera je posebno važno reagovati na vreme. Što se tragovi oluje duže zadržavaju, to ih je kasnije teže ukloniti.

Staklene površine prve pokazuju tragove nevremena

Staklo je jedna od površina na kojoj se posledice oluje najbrže vide. Kišne kapi, prašina, blato i zagađenje iz vazduha ostavljaju tragove koji se posebno primećuju kada sunce obasja prozore. Na višim spratovima vetar može nanositi prljavštinu direktno na staklo, pa prozori deluju mutno i neuredno.

Problem nije samo u izgledu. Prljavo staklo propušta manje svetlosti, pa prostor unutra može delovati tamnije. Kod poslovnih zgrada, apartmana ili modernih stambenih kompleksa to može ostaviti loš utisak na stanare, klijente ili posetioce.

Posle oluje staklo ne treba odmah grubo ribati, jer sitne čestice peska i prašine mogu napraviti ogrebotine. Prvo treba isprati krupniju prljavštinu, a tek onda koristiti sredstvo za staklo i mekanu krpu ili gumeni brisač. Kod visokih zgrada, spoljašnje pranje prozora često zahteva profesionalni pristup, jer bezbednost mora biti na prvom mestu.

Ako se staklene površine ne održavaju redovno, tragovi vode i prljavštine mogu postati uporniji, pa čišćenje zahteva više vremena i jača sredstva.

Fasada upija tragove kiše, prašine i zagađenja

Fasada je najveća spoljašnja površina zgrade i zato najviše trpi tokom nevremena. Kiša spira prašinu sa krova, terasa, prozorskih klupica i drugih delova objekta, a zatim je raznosi niz zidove. Kada se voda osuši, ostaju tamniji tragovi, linije i zaprljanja koja kvare izgled zgrade.

U gradskim sredinama fasade su dodatno izložene zagađenju, izduvnim gasovima, dimu, prašini sa ulice i sitnim česticama iz vazduha. Oluja sve to pokrene i raznese po površini. Zbog toga fasada posle jakog pljuska može izgledati prljavije nego pre kiše.

Posebno su osetljivi uglovi, delovi ispod prozora, ivice oko terasa, mesta oko oluka i zone gde voda stalno curi istim putem. Ako se tu prljavština ponavlja posle svake oluje, vremenom nastaju trajni tragovi.

Fasadu ne treba prati bez procene materijala. Neke fasade dobro podnose pranje vodom pod pritiskom, dok su druge osetljivije. Prejak mlaz može oštetiti završni sloj, naročito ako je fasada starija, napukla ili već oslabila od vlage.

Balkoni skupljaju vodu, lišće i blato

Balkoni su posebno izloženi olujama jer imaju horizontalne površine na kojima se zadržavaju voda, lišće, grančice, blato i prašina. Posle jakog vetra često se na balkonima mogu naći stvari koje je oluja donela iz okoline, posebno ako je zgrada blizu drveća, prometne ulice ili gradilišta.

Ako balkon ima pločice, voda može ostaviti tragove kamenca i prljavštine. Ako je ograda staklena, vrlo brzo se vide kapljice, mrlje i prašina. Kod metalnih ograda može doći do zadržavanja vlage, što vremenom utiče na izgled i stanje materijala.

Važno je posle oluje prvo ukloniti krupne ostatke, pa tek onda prati površine. Ako se blato odmah razmazuje vodom, čišćenje može biti teže. Saksije, stolice i dekoraciju treba pomeriti, očistiti prostor ispod njih i proveriti da li se voda negde zadržava.

Posebno treba proveriti odvod na balkonu. Ako je zapušen lišćem ili prljavštinom, voda može ostati na podu, napraviti fleke ili čak prodreti ka unutrašnjosti ako postoje loši spojevi.

Oluci i odvodi mogu pogoršati izgled zgrade

Oluja često napuni oluke lišćem, grančicama i prljavštinom. Kada oluci ne odvode vodu pravilno, ona počinje da se preliva i sliva niz fasadu. To je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se na zgradama pojavljuju tamni tragovi posle kiše.

Problem se ne vidi uvek odmah. Nekada se voda zadržava u oluku ili odvodu, pa tokom narednih dana curi niz zid i pravi nove fleke. Ako se to ponavlja, fasada može početi da tamni, a vlaga se može zadržavati u delovima oko spojeva.

Kod solitera i većih zgrada održavanje oluka i odvoda mora biti organizovano i redovno. Stanari često primete posledice tek kada se tragovi pojave na fasadi ili kada voda počne da se sliva preko balkona. Tada je problem već veći nego što je bio odmah posle oluje.

Redovna kontrola odvoda, naročito posle jakog vetra i pljuska, pomaže da se spreče veća zaprljanja i oštećenja.

Kada prljavština postaje više od estetskog problema

Na prvi pogled, tragovi oluje deluju samo kao stvar izgleda. Međutim, prljavština na staklu, fasadi i balkonima može vremenom uticati i na stanje materijala. Vlaga, prašina, alge i naslage mogu oštetiti površine ako se dugo ne uklanjaju.

Na fasadi se mogu pojaviti tamne zone, promena boje ili tragovi koji se sve teže peru. Na staklu se mogu zadržati minerali iz kišnice, naročito ako voda često stoji i suši se na istoj površini. Na balkonima se mogu pojaviti klizave naslage, naročito u uglovima i mestima gde nema dovoljno sunca.

Zato je najbolje da se čišćenje ne odlaže predugo. Posle svake jače oluje treba pregledati najizloženije delove zgrade. Ako se problem ponavlja, potrebno je razmisliti o redovnijem održavanju i boljoj zaštiti površina.

Čista zgrada ne izgleda samo lepše. Ona je i lakša za održavanje, a materijali duže zadržavaju prvobitan izgled.

Mrlje se najčešće zadržavaju na teško dostupnim mestima

Predposlednji problem posle oluje jesu mrlje koje se pojavljuju na mestima koja se retko čiste. To su delovi ispod prozorskih klupica, spojevi fasade i balkona, uglovi oko terasa, gornji delovi staklenih ograda i zone oko oluka. Upravo ta mesta najduže zadržavaju vlagu i prljavštinu.

Kada se mrlje jednom osuše i ponove više puta, postaju mnogo upornije. Obično čišćenje ih više ne uklanja lako, pa je potrebno temeljno pranje i odgovarajući pristup. Na fasadi mogu ostati tamne linije, na staklu beličasti tragovi, a na balkonima fleke od vode, zemlje ili lišća.

Zato je važno da se nakon oluje ne gleda samo ono što je odmah vidljivo. Treba proveriti i uglove, ivice i mesta gde voda prirodno otiče. Ako se ta mesta redovno održavaju, cela zgrada duže izgleda uredno.

Kod visokih objekata ovi delovi su često nedostupni stanarima, pa je profesionalno čišćenje sigurnije i efikasnije rešenje.

Redovno održavanje čuva izgled solitera

Oluje su neizbežne, ali dugotrajni tragovi na zgradama mogu se smanjiti dobrom organizacijom i redovnim održavanjem. Staklo, fasada i balkoni treba da se pregledaju posle jačeg nevremena, posebno ako je bilo mnogo vetra, prašine ili kiše.

Najvažnije je ukloniti prljavštinu dok je sveža, proveriti odvode, očistiti balkone i obratiti pažnju na delove gde se voda najčešće zadržava. Kod solitera i visokih zgrada održavanje mora biti pažljivo planirano, jer mnoge površine nisu lako dostupne.

Čista i uredna zgrada ostavlja bolji utisak, prijatnija je za stanare i duže čuva vrednost objekta. Kada se posledice oluje rešavaju na vreme, staklo ostaje jasnije, fasada urednija, a balkoni bezbedniji i lepši za korišćenje.