Naša sećanja, to smo mi: Kako poboljšati pamćenje? - Super Kviz

Naša sećanja čine da budemo ono što jesmo. Od nezaobilaznih događaja iz detinjstva, do pamćenja gde smo ostavili ključeve od auta, sećanja su od vitalne važnosti u svim aspektima naših života. Zato se često pitamo: kako poboljšati pamćenje?

Deluje lako kada razmišljamo o našoj memoriji kao o našem mentalnom skladištu, u kome čuvamo komadiće našeg prethodnog života i „vadimo“ iz njega informacije kada nam zatrebaju. Međutim, stvarnost je drugačija. Ljudsko pamćenje je jedan složen proces koji uključuje angažovanje mnogih delova mozga. Sećanja mogu biti živopisna i dugotrajna, ali takođe i zamagljena, netačna ili izgubljena.

Postoje dve različite vrste amnezije

To su:

Anterogradna amnezija: gubitak sposobnosti da se formiraju nova sećanja;
Retrogradna amnezija: uključuje gubitak sposobnosti da se setite već upamćenih informacija, iako sposobnost da stvorite nova sećanja može ostati netaknuta.

Neki od najčešćih uzroka amnezije uključuju:

Trauma: Fizička trauma kao što je saobraćajna nesreća može prouzrokovati da žrtva izgubi određena pamćenja o samom događaju.
Emocionalna trauma, kao što je seksualno zlostavljanje u detinjstvu, može prouzrokovati da se kod te osobe izgubi pamćenje o određenim situacijama vezanim za taumatične događaje.
Lekovi: Određeni lekovi mogu se upotrebljavati da izazovu privremenu amneziju naročiti tokom medicinske procedure. Onda kada se prestane sa upotrebom lekova, sećanje kod osobe koja je bila podvrgnuta tretmanu se vraća u normalno funkcionisanje.

Možete naučiti kako da poboljšate svoje pamćenje

Da li ste ikada imali osećaj da konstantno zaboravljate nešto ili ostavljate stvari koje koristite svakoga dana na pogrešno mesto? Jeste li ikada uhvatili sebe kako šetate pokušavajući da se setite zašto ste uopšte ušli u tu prostoriju? Iako izgleda da je čovek ovde nemoćan i osuđen da toleriše ove svakodnevne neprijatnosti, naučnici tvrde da se poboljšano pamćenje može naučiti.

Jedan članak objavljena pre nekoliko godina u časopisu Američkog udruženja psihologa „Monitor on Psychology“ sumirao je istraživanja koja otkrivaju niz korisnih strategija za otklanjanje blagog gubitka pamćenja.

Ove tehnike uključuju:

Koristite tehnologije za praćenje informacija.

Alati na mobilnim uređajima kao što su onlajn kalendari i podsetnici, mogu pomoći ljudima da prate zakazane sastanke i druge važne datume. Korišćenje aplikacije za podsetnik na vašem telefonu može biti dobar način da budete u toku sa važnim datumima i događajima, zbog čega ćete biti rasterećeni i fokusirani na druge važane stvari.

Stvaranje mentalnih slika može vam u tome pomoći.

Pokušajte da stvorite mentalnu sliku o stvarima koje često zaboravljate, kao na primer, gde ste ostavili ključeve automobila. Mentalna slika pomoćiće vam da poboljšate pamćenje.

Sledeći put kada odložite ključeve negde, stvorite mentalnu sliku u glavi gde ste ih ostavili, što podrazumeva da zapamtite i druge objekte koji se nalaze u blizini mesta gde su ostavljeni ključevi. Ako pomislite u sebi „ostavio sam ključeve pored novčanika na radnom stolu“, vi ćete se verovatno te informacije kasnije lakše setiti.

Testovi znanja pomažu da bolje pamtimo

Testovi znanja obično asociraju na studiranje i proučavanje informacija, ali oni mogu biti i odličan način za pospešivanje pamćenja. Prema mišljenju psihologa, testovi znanja su ustvari jedan od najboljih pospešivača naše memorije. Probajte i zabavne testove.

Jednim istraživanjem utvrđeno je da su studenti koji su učili određeno gradivo a onda bili testirani, imali bolje dugoročno pamćenje tog materijala, čak i o informacijama koje nisu bile pokrivene na tim testovima. Studenti koji su takođe imali puno vremena da uče ali nisu bili testirani, imali su značajno niži nivo upamćenog materijala.

Kvalitetan san može poboljšati vašu memoriju

Verovatno ste slušali i čitali o mnogim načinima kako da imate kvalitetniji san i kako on utiče na naše pamćenje. Još su 1960-tih godina naučnici primetili da između sna i memorije postoji važna veza. U jednom klasičnom eksperimentu koji je izveden 1994. godine, stručnjaci koji su ogranizovali istraživanje otkrili su da ako učesnike eksperimenta lišite spavanja, smanjićete i njihovu sposobnost da upamte informacije.

Osim što pomaže kod pamćenja, spavanje takođe igra i glavnu ulogu u usvajanju novih informacija. U jednoj studiji, utvrđeno je da su studenti koji su lišavani sna nakon učenja novih veština, u kasnijem periodu, nakon tri dana, imali smanjeno pamćenje o veštinama koje su prethodno naučili.

Istraživači su otkrili da je uticaj spavanja na proceduralno pamćenje mnogo jači nego kod deklarativnog pamćenja. Proceduralno pamćenje je ono pamćenje koje uključuje motoričke i perceptivne sposobnosti, dok deklarativno uključuje samo pamćenje činjenica.