Volim da blejim sa drugarima na krovu, da odigravamo scenu iz "Kad porastem biću Kengur", prizivamo bivše i neostvarene ljubavi i drugare iz vrtića.

Sednemo na neku livadu, ili u neki park, Studenjak najbolje, pričamo o ex-YU roku, najnovijim svirkama, sve dok sviramo akustičnu.

Odem kod komšije na jednu-dve-tri-deset čašica aktuelne žestine, stresem se i idem kući da bijem ženu.

Neki beach bar, ili barem neki kafić na Adi ako ništa drugo. Sednemo, popijemo neke lagane koktele, brčkamo se malo, uživamo u suncu i životu.

Izađem do Kluba svetskih književnika ili Informbiroa, obučem neko dobro odelo, sednem sa društvom, pričamo o budućnosti u uživamo u dobrom, skupom piću.

Bilo gde, sa kim god, samo da imamo neko dobro piće kao Dijamant margarin. Da može u sve da se meša.