Slušni živac ima važan zadatak u procesu prenošenja zvučnih informacija od unutrašnjeg uha do mozga. Pored toga, slušni ili ušni živac je odgovoran i za intepretaciju zvuka – ključan korak za razvoj govora i učenje jezika. Jasno je da oštećenje slušnog živca može dovesti do ozbiljnih posledica, te je zato važno prepoznati simptome i reagovati na vreme.

Kako funkcioniše slušni živac?

Slušni ili ušni živac je poznat i kao osmi kranijalni nerv (nervus cochlearis). Nalazi se u unutršanjem uhu i, zajedno s drugim komponentama, čini čak 50% sistema koji kontroliše naš sluh.

Zvučna informacija stiže do uha u obliku vibracija, koje zatim putuju kroz ušni kanal, preko bubne opne, i do srednjeg uha. Informacija zatim stiže do unutrašnjeg uha, u kojem je smeštena pužnica. Ćelije smeštene u pužnici su odgovorne za transformaciju vibracija u električne signale. Upravo te električne signale slušni živac prenosi do mozga. Daljim procesuiranjem, mozak signale prepoznaje kao određeni zvuk.

Kako dolazi do oštećenja slušnog živca?

Potencijalni uzroci oštećenja ušnog živca mogu biti različiti, ali se ishod svodi na značajno narušavanje ili gubitak sluha.

Jedan od uzroka može biti genetika, odnosno genetska predispozicija za razvoj određenih naslednih bolesti, koje nepovoljno utiču na sluh. Propadanje nerva može nastati i kao rezultat starenja, odnosno degeneracije celog tela. Različite infekcije uha, ili čak i meningitis, takođe mogu biti uzrok oštećenja. Akustički neuromi i drugi tumori koji se javljaju blizu slušnog živca mogu izazivati pritisak na sam živac i tako dovesti do oštećenja. Autoimune bolesti takođe mogu biti odgovorne za upalu ušnog nerva. Upotreba ototoksičnih medikamenata i trovanje teškim metalima može dovesti do neželjenih posledica. Teške povrede ušiju ili glave i izloženost buci (posebno na radnom mestu ili prilikom svakodnevnog slušanja glasne muzike preko slušalica) najčešći su krivci za oštećenje ušnog nerva.

Kako se manifestuje oštećenje slušnog živca?

Donošenje precizne dijagnoze bi uvek trebalo prepustiti stručnjaku. S tim u vezi, ako osetite bolove ili primećujete slabljenje sluha, što pre se obratite specijalisti. Kada je reč o oštećenju slušnog živca, uglavnom se govori o neuralnom guibtku sluha.

Auditivna neuropatija i spektar poremećaja auditivne neuropatije su dijagnoze koje se najčešće postavljaju. Auditivna neuropatija podrazumeva da je funkcija pužnice očuvana, ali odgovor moždanog stabla izostaje. Dakle, uho ima sposobnost detekcije zvuka, ali problem nastaje prilikom slanja signala od uha do mozga. Spektar poremećaja auditivne neuropatije je širi pojam od auditivne neuropatije i uključuje skup simptoma koji se vezuju za oštećenje slušnog živca.

Prevencija i tretman oštećenja slušnog živca

Najbolji pristup je svakako prevencija. Na svu sreću, postoje određeni koraci koje možemo preduzeti kako bismo sprečili oštećenje slušnog živca. Izloženost buci je najčšeći krivac za oštećenje sluha. Ukoliko ste na radnom mestu izloženi pojačanoj buci, obavezno koristite zaštitnu opremu. Ako koristite slušalice, ograničite vreme korišćenja i vodite računa o nivou buke. Savremena oprema će vas čak i upozoriti ako je nivo buke previsok.

Zdrave navike će se pozitivno odraziti i na zdravlje ušnog živca. Ako pod kontrolom držite šećer i pritisak, istovremeno radite i na očuvanju zdravlja ušnog živca. Izbegavanje duvana i alkohola takođe se preporučuje. Obratite pažnju i na ishranu, pa konzumirajte što više namirnica bogatih vitaminima A, C i E i magnezijumom – poznatim antioksidansima.

Ako ste često izloženi buci, ne zaboravite na redovne lekarske kontrole. Takođe, ako primetite bilo kakve simptome, poput bola u ušima ili slabljenja sluha, što pre zakažite pregled. Blagovremena reakcija je veoma važna.

Ako je do oštećenja slušnog nerva već došlo, nema mesta panici! Savremeni slušni aparati rešavaju ovaj problem kod većine pacijenata. Brojne studije pokazuju vezu između oštećenog slušnog živca i pojave demencije. Ukoliko se sluh izgubi u srednjim godinama, povećava se rizik od nastanka demencije u starijoj dobi. Gotovo dva puta više ljudi s oštećenjm sluha razvije demenciju, u odnosu na osobe koje nemaju problema sa sluhom!

Kada slušni nerv počne da gubi svoju sposobnost prenosa zvučnih signala do mozga, mozak polako počinje da zaboravlja zvukove i nije u stanju da ih tumači i razume. Nerazumevanje govora uglavnom rezultira povlačenjem u sebe, što dalje može uzrokovati pojavu depresije. Upravo zbog toga je veoma važno na vreme prepoznati simptome i obratiti se lekaru. Oštećenje sluha je u velikom broju slučajeva trajno stanje koje se dodatno može pogoršati ako se ne reaguje na vreme.

Odlaganje upotrebe slušnog aparata dovodi do težeg prilagođavanja. Otpor prema slušnim aparatima najčešće pokazuju mlade osobe koje se plaše da će ih zbog korišćenja ovog pomagala ljudi smatrati manje vrednim. Imajte na umu da je nošenje naočara pre par dekada nailazilo na slične reakcije. Zato se danas nošenje naočara često poistovećuje s visokom inteligencijom, a naočare su postale pravi modni aksesoar. Moderni slušni aparati su praktično neprimetni, a obavljaju mnogo bolji posao od svojih preteča.

Ako primećujete bilo kakve probleme sa sluhom, ne oklevajte i što pre zakažite pregled!