Srbija je zemlja koja je bogata prirodnim lepotama koje oduševljavaju kako domaće, tako i strane posetioce koji našu zemlju biraju kao destinaciju za odmor upravo zbog netaknutih delova prirode.

Postoji dosta zanimljivosti o jezerima, rekama i planinama u svim krajevima Srbije o kojima se ne zna mnogo interesantnih činjenica, a imaju bogatu istoriju vrednu pažnje, a jedan od takvih krajeva je i Pančićev vrh na Kopaoniku.

Pančićev vrh: mauzolej slavnog botaničara

Najviši vrh planine Kopaonik koja se nalazi u centralnom delu Srbije je Pančićev vrh sa 2017 metara. Naziv je dobio po poznatom botaničaru Josifu Pančiću koji je otkrio novu vrstu četinara, omoriku, a ona je po njemu kasnije i dobila naziv – Pančićeva omorika.

Josif Pančić u Srbiju je došao na poziv Vuka Karadžića i tu ostao do kraja života. Iako se bavio istraživanjem mnogih srpskih planina, najviše je bio oduševljen Kopaonikom odakle se vidi cela Srbija kao na dlanu. Ispunjena mu je želja da bude sahranjen na Kopaoniku, a njegovi i zemni ostaci njegove supruge počivaju u sanduku od omorike na vrhu Kopaonika koji nosi naziv Pančićev umesto Milanov vrh koji je ranije imao po kralju Milanu.

Cvetanje Tise: Ljubavni ples smrti

Za ovaj događaj kaže se da je jedan od najlepših i najromantičnijih koji može da se vidi i to ne samo u životinjskom svetu. Koliko je lep, toliko je i tužan zato što Tiski cvetovi, retka vrsta insekata koji spadaju u vodene cvetova umiru posle plesa.

Ovi insekti provedu oko tri godine života kao larve i presvuku se dvadeset puta, a na površinu reke izlaze kako bi stvorili novi život iako to za njih znači sigurnu smrt samo par sati po okončanju tog čina.

Mužjaci umiru prvi, ženke polažu jaja, ali posle toga i one umiru i ostaju na površini vode kao cvetovi. Ovaj prirodni fenomen može da se vidi još u Kini, ali je pitanje do kada ćemo imati priliku da gledamo ovo čudo prirode zato što Tiski cvet spada u ugrožene vrste i njegov opstanak doveden je u pitanje.

Semeteško jezero: plutajuća ostrva ispod Kopaonika

Nekih petnaestak kilometara od Raške nalazi se Semeteško jezero, jedno od najvećih čuda prirode, ne samo u Srbiji već i u celom svetu. Ronioci se ne usuđuju da zarone na dubinu veću od deset metara zbog jakih struja i zbog toga se ne zna koja je tačno dubina ovog jezera.

Na ovom jezeru nalaze se plutajuća ostrva, pa tako posetioci mogu da stanu na neko od njih i “provozaju se” jezerom kao da se nalaze u čamcu, a postoje brojne legende o nastanku jezera, a meštani pričaju da se ovde okupljaju vile.

Vinatovača: bukova prašuma u srcu Srbije

Jedan od krajeva Srbije gde ljudska noga nema priliku da kroči tako često, a ovde se to nije desilo više od tri veka je prašuma Vinatovača u istočnoj Srbiji. Ova prašuma jedina je u Srbiji i nijedno drvo nije posečeno već nekoliko vekova. Kada neko padne od starosti, tu i ostaje.

Strogo je zabranjen bilo kakav oblik ljudske intervencije, a do Vinatovače teško se stiže. Od Despotovca je potrebno ići nekih petnaestak kilometara do središta Kučajskih planina, a put nije baš pristupačan, ali oni koji su posetili, ostali su bez reči zbog zelenila i netaknute prirode.

Priroda Srbije je fascinantna i očaravajuća i teško je izdvojiti samo neka mesta koja bi turisti mogli da posete kako bi na najbolji način osetili čari prirode i upoznali našu zemlju. U turističkoj ponudi moglo bi da se nađe više izleta koji bi u pravoj meri istakli potencijal koji Srbija ima.

Za ljubitelje prirode, nezaobilazni su kanjon reke Uvac, Đavolja varoš i Đerdapska klisura, a za kanjon reke Temštice kaže se da liči na Kolorado. Svakako treba posetiti i kanjon reke Drine koja je jedna od najlepših reka u Srbiji, kao i kameno selo Gostuša koje se nalazi na Staroj planini i odoleva zubu vremena.