Zimske olimpijske igre su važan internacionalni sportski događaj koji se, poput letnjih, održava jednom u četiri godine. Iako je koncept sličan, nikada nisu doživele isti nivo popularnosti, i pitanje njihovog koncepta i porekla je mnogima nepoznato. Zato rešavamo misteriju Zimskih olimpijskih igara u ovom tekstu.

Test očinstva – odakle potiču zimske olimpijske igre?

Prva Zimska olimpijada je održana 1924. godine u Francuskoj. Počelo je sa 5 osnovnih sportova (koji su bili podeljeni u 9 disciplina) – hokej na ledu, nordijsko skijanje, kerling, bob i klizanje. U početku su se održavale iste godine kada i letnje olimpijske igre, dok nije doneta odluka da se to promeni tako da se održavaju u odvojenim četvorogodišnjim ciklusima. 1984. Godine zimske olimpijske igre su održane u Jugoslaviji.

Predak Olimpijskih igara su Nordijske igre, čija je kolevka u Stokholmu u Švedskoj, sa početkom 1901. godine.

Iako su sportske kategorije Zimske i Letnje olimpijade potpuno različite, što je nekako i logično jer ne očekujemo gledanje hokeja na ledu na Letnjoj olimpijadi (što je bio slučaj do 1924.), mit o njihovom nastanku je zajednički. Ideja o Olimpijskim igrama potiče iz stare Grčke, i njihovo poreklo je opisano brojnim mitovima i legendama, a onaj najšire prihvaćen govori o Heraklu i njegovom ocu Zevsu kao precima Olimpijskih igara.

Prema legendi, Herakle je prvi igre nazvao “olimpijskim” i uspostavio običaj da se one održavaju svake četiri godine. Mit se dalje nastavlja idejom da je Herakle izgradio Olimpijski Stadion u čast svog oca. Kada ga je završio prošetao je njim i brojao tačno 200 koraka, i tu dužinu je onda nazvao “stadionom”. Pored sportskih događaja, one su se sastojale i od podnošenja žrtvi Zevsu i Pelopsu.

Tokom njihovog trajanja svi nemiri i ratovi su bili zaustavljeni. Period Olimpijade je period bio period mira, što je mit koji se povezuje sa Olimpijskim igrama i danas – što jasno vidimo u organizaciji Zimske olimpijade 2018. Primirje je dozvoljavalo verskim hodočasnicima koji su putovali u Olimpiju da promođu kroz neprijateljske teritorije bez uznemiravanja zato što su imali zaštitu Zevsa.

Simboli Olimpijade

Olimpijski krugovi, olimpijski moto, olimpijski plamen i olimpijska baklja Olimpijskim igrama i celom olimpijskom pokretu daju već svima poznat identitet.

Olimpijski krugovi – vizualni simbol Olimpijade

Globalni vizualni simbol Olimpijade su olimpijski krugovi ili prstenovi, koje je prvi dizajnirao Pierre de Coubertin. Ovi krugovi su simbol kako Zimske tako i Letnje Olimpijade. Ima ih u 5 pažljivo izabranih i raspoređenih boja (plava, žuta, crna, zelena i crvena), koje simbolizuju 5 kontinenata i susret sportista iz čitavog sveta. Kombinovane na ovaj način boje predstavljaju sve nacije sveta. Olimpijski krugovi su postavljeni na beloj pozadini, i sa njoj čine zastavu Olimpijade.

Olimpijski plamen i olimpijska baklja

Svima je poznat olimpijski plamen, verovatno i više nego ostali simboli Olimpijade. Plamen se u znak sećanja na Igre antičke Grčke pali pomoću sunčevih zraka u Olimpiji, odakle kreće na svoj put ka gradu domaćinu Olimpijade. Za svake Olimpijske igre se bira posebna baklja čiju kopiju ima svaki nosilac, a plamen je ono što se prenosi od jedne do druge baklje.

Ovaj običaj počeo je u Berlinu 1936. godine, kao ideja profesora Karla Dima. Baklja je nošena kroz 7 zemalja, uključujući Jugoslaviju, a njen put je bio dug 3.422 kilometra.

Olimpijski plamen je prošao kroz Jugoslaviju 3 puta u istoriji – 1936. za igre u Berlinu, 1972. za Olimpijadu u Minhenu i 1984. za Zimske olimpijske igre u Sarajevu.

Kada je u pitanju olimpijski plamen, bilo je svakako zanimljivih momenata i načina prenošenja. Tako je 1976. plamen prenošen satelitom, 1996. i 2000. godine su astronauti baklju (ne i plamen) poneli u svemir, a 2000. su ronioci upaljenu baklju nosili pod vodom. 2004. godine za Olimpijske igre u Atini baklja je prešla preko svih kontinenata i otišla u sve gradove domaćine prethodnih Igara, kao i Peking koji je bio grad domaćin narednih Igara.

Najveća kilometraža koju je baklja prešla jeste za igre u Pekingu 2008. godine, kada je za 129 dana prešla 137.000 kilometara. Najviše nosilaca imala je 1964. kada je baklju nosilo 101.866 ljudi i njihovih pratilaca.  

Olimpijski moto – brže, više, dalje

Citius – altius – fortius, odnosno “brže – više – dalje” su tri latinske reči koje su postale moto Olimpijskih igara. Pored toga, postoji još jedna rečenica koja svoje poreklo ima u Olimpijskim igrama i koja odražava pravi duh olimpijizma: “Najvažnija stvar u životu nije trijumf, već borba; nije najbitnije pobediti, već boriti  se  i  učestvovati”.

Godina Zimskih olimpijskih igara 2018. – gde i kada se održavaju

Ove godine održavaju se 23. Zimske olimpijske igre, sa početkom 9. februara i trajaće do 25. februara. Grad domaćin je Pjongčang, grad u Južnoj Koreji, koji je izabran 2011. godine. Ovom prilikom, u duhu Olimpijskih igara koje promovišu mir, Južna i Severna Koreja će se naći pod jednom zastavom Ujedinjene Koreje i sve svoje političke razmirice ostaviti za sobom tokom trajanja Igara.

U Pjongčangu će se održati 98 takmičenja u 7 sportova.

Ovo će ujedno biti i prve potpuno digitalne Zimske olimpijske igre, gde će svim fanovima širom Evrope biti dostupan prenos svakog momenta i svih sportskih događaja.

Ukoliko vas zanima šta je Pjongčang pripremio za Zimske olimpijske igre ove godine pogledajte zvaničan sajt Olimpijade, gde možete dobiti i dodatne informacije o kartama, prenosu, kao i ažurne vesti vezane za pripremu ovog sportskog spektakla.